+In English  
+kontakt  
 
 
+ partneri
+ aktivnosti
+ galerija
    Dani ludaje u Kikindi...

 

Svake godine, sredinom oktobra, Kikinda postane na nekoliko dana centar Evrope i to zahvaljujući jednoj zdepastoj, pomalo i nezgrapnoj biljci ludaji. Na bivšim južnoslovenskim prostorima ona je znana još kao tikva, bundeva, misirača, ali samo u ovom delu Vojvodina zovu je ludajom. Sve je krenulo još u davnoj prošlosti kada su ljudi, da bi opisali koliko je Kikinda ravna, govorili: "Popneš se na ludaju i vidiš Kekendu". Postojala je izreka, a onda je grupa entuzijasta 1986. napravila prve Dane ludaja. Tih početnih nekoliko godina radilo se o lokalnoj svetkovini, koja je svakog sledećeg održavanja prerastala okvire najvećeg severnobanatskog grada, da bi krajem 90-tih prošlog veka, postala bitna srednjoevropska svečanost. A na Danima ludaje Lale, i sada ne samo oni, se nadmeću čija je ludaja najduža i najteža.

Ova trodnevna turističko, ugostiteljsko, ekološka manifestacija ima nekoliko svojih segmenata, a sve počinje u petak kada se održavaju različita stručna predavanja o uzgoju tikava i koncerti etno ili klasične muzike u jedinstvevnim ambijentima kakvi su atelje "Terra" / stari pogon Bonove ciglane – tj. a.d. "Toza Marković", u kome vajari iz čitavog sveta stvaraju jedinstvene oblike od terakote, i Suvači / jednom od dva preostala u Evropi, mlina na konjiski pogon.

Subotom je centralna svečanost. Već u ranim jutarnjim satima počinje takmičenje ugostitelja u hotelu "Narvik" u spremanju različitih jela od ludaje. Ovde se pokazuju sva kuvarska i konobarska umeća i maštovitost u pripremi i aranžiranju hladnih i toplih, te slanih jela i poslastica od "Banatske banane". Iako ovo malo pre izrečeno može da zvuči malo pretenciozno, ali stručnjaci kažu da tikva ima potpuno istu energetsku vrednost, kao i daleko poznatiji tropski plod, bundeva istovetno obiluje mineralima i ima nisku kalorijsku vrednost. Svemu ovome treba dodati i činjenicu da je seme od bundeve, i hladno ceđeno ulje iz ovog dela biljke, izuzetno cenjeno i upotrebljava se i u medicinske svrhe.

Banatski fruštuk

Potom sledi, a šta bi drugo – kada su Vojvođani u pitanju, fruštuk i to Banatski. Naravno, u obilnoj ponudi najvažnije mesto ima ludaja. "Banatski fruštuk" je zapravo nadmetanje žena gradskih i seoskih mesnih zajednica, ( poslednjih nekoliko godina prisutne su i gošći iz čitave Srbije i susednih država: Mađarske i Rumunije ), u pripremanju tradicionalnog doručka. I da nije "Banatskog fruštuka" na Danima ludaje u Kikindi, verujem da bi do sada, već mnoga tradicionalna jela bila zaboravljena poput: krompira u čakširama, pečene ludaje u kriškama, čorbe od ludaje i krkljuša – pekmeza od bundeve. Naravno, kako se radi o Vojvodini, onda je nemoguće zaobići ni različite suhomesnate proizvode poput belolučnih kobasica, švargle, dimljene suve šunke i slanine, pa preko domaćeg belog «švapskog» sira, ovčijeg kiselog mleka i mokrinskog lisnatog sira sa višnjama, pa sve do slatkiša: gibanice od kiselog testa i lenje pite od ludaje. A da bi sve bilo potaman, nađe se još i po neka olba sa vinom i stara, već pomalo iščezla, rakija dudovača. I sve ovo samo za doručak ...

Igre i igrarije sa ludajom

Dani ludaje su ustvari spoj prošlosti i tradicije, ali i budućnosti. Upravo ovaj deo, nekog boljeg sutra, krasi pravljenje maski od ludaja i maskenbal. "Igre i igrarije sa ludajom" poput štafetnog trčanja sa bundevom u ruci, takmičenje u brzom jedenju semenki i pite bundevare rezervisani su za učenike osnovnih škola, kao i pravljenje maski. Tu se ponekad, u želji za uspehom, "štafeta" i razbije, a golobrada deca postaju "šećerne brkajlije" od posutog šećera u prahu na kolačima. Za one druge, sa nešto manje sportskog duha, sledi pravljenje maski, gde su deca posebno motivisana jer rade sa materijalima sa kojima obično ne "vajaju" na časovima likovnog vaspitanja: bundevom, kukuruzom, pasuljem, suncokretom, šargarepom, paprikom, jabukama, različitim lišćem ... Sa malo mašte stvaraju se od plodova jeseni, različiti veseli oblici koji najčešće podsećaju na klovnove. Na Danima ludaje mame i tate, bake i deke, bate i seke postaju i modni kreatori gde sa svojim mališanima prave najorginalnije kostime za maskenbal koji nas uvodi u popodnevni deo turističkih dešavanja. Ova vesela družina, koju čine najmlađi Kikinđni i njihovi brojni gosti iz vrtića iz susednih opština, prolazi, u karnevalskoj povorci, trgom u odeći sačinjenoj od ljuštike od kukuruza, vreća od kudelje i jesenjih plodova, i sve to sa nekom pesmicom i recitacijom.

Čija je ludaja najduža i najteža

Tako lagano stižemo i do finalnog dela kada će stručni žiri izmeriti čija je ludaja najduža i najteža. Do sada je apsolutni šampion u dužini tikva od 213 cm, a svakako najteža ludaja do sada izmerena u Kikindi vagala je čak 253,4 kg. Da bi se odgajali takvi plodovi neophodno je puno sunca, toplote, dovoljno đubrenja, vode i naravno, kao i za sve u životu – ljubavi.

Dani ludaje imaju i svoju umetničku dimenziju, pa već nekoliko godina ovi predivni, narandžasti plodovi inspiracija su i slikarima iz čuvene slikarske škole naive iz Kovačice. Tako je tradicionalno u Narodnom muzeju svake godine postavljena izložba nekog od slikara naivaca, a izloženi su likovni i literalni radovi učenika osnovnih i srednjih škola.

Sve se završava dodelom priznanja u nedelju. Ustvari, ne završava se – tu počinju novi Dani ludaje.

Saša Tanackov