+In English  
+kontakt  
 
 
+ paleontologija
+ geologija
+ antropologija
    Priča o Kikindskom mamutu...

 

Mamut, jedan od najimpresivnijih sisara koji su hodali zemljom, daleki srodnik današnjeg slona živeo je u geološkoj epohi pleistocen u periodu od 1,8 miliona do 10 000 godina od danas. Najpoznatiji predstavnik ove vrste, čiji su ostaci nalaženi u Evropi, Africi, Aziji i Severnoj Americi je smrznuto, mumificirano mladunče nazvano Dina iskopano 1901. godine u Sibiru.

Reč mamut došla je preko Rusije iz Tatarskog jezika i vezuje se za reč mamma koja znači zemlja. Jedan od putopisaca iz XVII veka zapisao je da narodi koji žive u Sibiru veruju da mamuti žive pod zemljom i da ih i najmanje izlaganje vazduhu ubija. Na taj način su objašnjavali zašto ih niko nikada nije video žive.

Stučnjaci jos uvek nisu odgonetnuli misteriju nestanka ovih ogromnih sisara sa planete zemlje. Jedni smatraju da je razlog promena klime, pošto nestaju sa poslednjim ledenim dobom, dok su drugi mišljenja da su izumrli kao žrtve epidemije, ili da ih je čovek istrebio. I pored toga što postoje dokazi da je čovekov predak homo erectus koristio meso mamuta za svoju ishranu još pre 1,8 miliona godina ova teorija odbačena je kao glavni uzrok nestanka mamuta.

Pojedinačni ostaci mamuta su česti, najčešće molari, odnosno zubi, kljove i kosti nogu, dok su nalazi kompletnih skeleta izuzetno retki.

Fosilni ostaci mamuta pronađenog u Kikindi 4. septembra 1996. godine u glinokopu kompanije "Toza Marković" na dubini od 21 metar pripadaju vrsti mammothus trogontherii što je određeno na osnovu izgleda kutnjaka. Ova vrsta naziva se još i Stepski slon i prethodi vrstu mammuthus primigenius, koji se zbog karakterističnog,dugačkog krzna naziva i runasti mamut.

Pronađen skelet je gotovo kompletan, očuvano je oko 90% koštane mase. Nedostaju delovi stopala i lopatice koje je verovatno odnela voda, ili lešinari. U pitanju je ženka što se vidi po obliku otvora na karlici kroz koje je prolazilo mladunče prilikom porođaja. Starost individue je procenjena na 64 godine na osnovu godova na poprečnom preseku kljova koji su slični onima kod stabla drveta. Stručnjaci su na kostima uočili degenerativne promene koje ukazuju da je ženka bolovala od spondiloze i reumatizma. Kikindski mamut bio je visok oko 4,7m, dug oko 7m sa kljovama dužine 3,5m. Verovatno je sve sa kožom i mesom težio oko 7 tona. Imao je kratku, smeđe-riđu dlaku sličnu kao kod današnjih zebri.

Mesto na kome je pronađen skelet predstavlja originalno mesto njegovog uginuća (tj. nađen je in situ). Životinja se verovatno zaglibila u priobalnom delu močvare, usled starosti i bolesti nije mogla da izađe, pa je postala lak plen lešinara što potvrđuju ugrizi hijena na kostima.

Na istom prostoru pronađeni su i ostaci drugih organizama čija se egzistencija vremenski i prostorno poklapa sa mamutom. Među brojnim nalazima najinteresantniji su nalazi vodenih voluharica, riba, štuka i somova, puževa i školjki, kao i spore paprati i fosilizovani listovi vrba.

Kompletan lokalitet, sa svim svojim nalazima ima izuzetan paleontološki značaj s obzirom da nam daje dokaz o postojanju refugijuma, odnosno pribežišta, za ogroman broj biljaka i životinja koje su sa pojavom leda migrirale sa severa Evrope ka Balkanu. Sama Panonska nizija predstavljala je onaj "tajanstveni" prelazni deo. Bila je to "zona borbe" hladne klime centralne Evrope i blage klime Balkana. Upravo zbog toga ovde su postojali specifični uslovi za razvoj biljnog i životinjskog sveta.

Osim izuzetnog značaja koji ovaj nalaz ima za nauku, postoje još bar tri razloga zbog čega je važno raditi na njegovoj zaštiti i prezentaciji. On je i do sada bio inspiracija mnogim umetnicima, a nadamo se da će i u budućnosti stvaralaštvo velikog broja dece i profesionalnih umetnika biti nadahnuto ovim pleistocentskim džinom.

Sledeći razlog leži u tome što ostaci mamuta imaju izuzetnan potencijal za razvoj kulturnog turizma i samim tim za ekonomski razvoj grada. Kako kulturni turizam nije moguć bez sinergije kulture, turizma, privrede, ugostiteljstva, trgovine, medija i sl. njegov razvoj omogućio bi porast prihoda i profita u okviru većeg broja različitih sektora.

I na kraju, ali nikako manje važno, značaj ostataka mamuta pronađenih u Kikindi ima simboličku vrednost. Što znači da on može postati zaštitni znak grada koji ima viziju da postane vibrantnije mesto za život, mesto koje će u budućnosti iskoristiti sve tekovine prošlosti i na ptrincipima održivog razvoja krenuti mamutskim koracima napred u budućnost kakvu svi želimo.