+In English  
+kontakt  
 
 
+ paleontologija
+ geologija
+ antropologija
    Mamuti i ljudi...

 

Priča o mamutima započela je pre tri miliona godina u Africi, a završila se pre oko 10 000 godina, iako su verovatno pojedini mamuti preživeli i do oko 4000 godina pre naše ere. Sa druge strane, ljudi, odnosno prvi predstavnici našeg roda, roda Homo, pojavili su se pre oko 2, 5 miliona godina i svi mi danas smo njihovi naslednici. U svojim dugim istorijama, u mnogim predelima, mamuti i ljudi živeli su jedni pored drugih i brojni praistorijski lokaliteti pričaju nam o tome kakvi su bili njihovi odnosi. Iako danas živimo bez njih, naši preci kroz umetnost i legende ostavili su nam sećanje na mamute. Kada danas kažemo mamut, većina nas ne pomisli samo na ogromnu životinju, nego i na jedan čitav svet Ledenog doba koji je zajedno sa njima nestao.

Iako su ljudi u prošlosti često pronalazili "velike kosti" koje su ih fascinirale i razbuktavale njihovu maštu, prvi naučni dokazi o tome da su mamuti i ljudi živeli zajedno potiču tek iz 19. veka. U proleće 1864. francuski paleontolog Eduard Lartet, pronašao je na lokalitetu u Dordonji, među ostalim ostacima paleolitskih ljudi i na parčetu kosti mamuta urezanu predstavu mamuta. Kasnija istraživanja su pokazala da su mamuti značajno prisutni u paleolitskoj umetnosti i do sada nam je poznato oko 360 predstava mamuta ili na zidovima pećina ili urezanih na kosti. Danas imamo puno dokaza da su mamuti i ljudi živeli jedni pored drugih ali i da su ljudi na različite načine koristili sve ono što mamut može da pruži.

Šta može da pruži jedan mamut?

Činjenica da su predstave mamuta tako česte u praistorijskoj umetnosti govori o tome da su iz nekih razloga ljudi imali posebna osećanja za njih. Da li su ta osećanja proistekla iz toga što je mamut davao mnogo toga korisnog ljudima ili su postojali i neki drugi, ritualni i simbolični razlozi teško da ćemo ikada otkriti. Ali, ono što znamo je da su ljudi mamute koristili na različite načine.

Možda jedna od najznačajnijih uloga mamuta u životu praistorijskih ljudi je ta što su ih oni upotrebljavali u ishrani. Tragovi alatki na mamutovim kostima to nedvosmisleno potvrđuju. Meso ali i runo koje su od samo jednog mamuta mogli da dobiju bilo je sigurno nemerljivo blago za jednu praistorisku zajednicu.

Mamutove kljove i kosti bile su sirovina od koje su pravljeni različiti predmeti - od onih za svakodnevnu upotrebu do minijaturnih figurina. Npr. jedna od najčuvenijih figurina-Vilendorfska Venera napravljena je od mamutovine. Za neke predmete od mamutovine čak se pretpostavlja da su predstavljali muzičke instrumente!

Česte predstave mamuta u umetnosti mogle bi da ukazuju na to da je mamut imao i značajnu ulogu u duhovnom životu praistorijskih zajednica. To bi mogao da potvrđuje i grob dvoje dece u Sungiru u Rusiji koja su sahranjena sa na stotine predmeta napravljenih od mamutovine.

Takođe, u nekim krajevima skloništa u kojima su ljudi živeli pravljena su delova mamutovih skeleta, a ulaz je imao lukove od mamutovih kljova.

Kako su mamuti nestali i da li su ljudi doveli do njihovog istrebljenja, ne možemo da kažemo sa sigurnošću. Šta god da je razlog njihovog nestanka, iako ih više nema, mislim da i danas mnogi ljudi imaju simpatije za ova bića.

Kikindski mamut

Sada se možemo zapitati da li su ljudi živeli na istom mestu gde i naša Kika? Teško je dati sasvim pouzdan odgovor na ovo pitanje. Naime, i dalje nemamo sasvim precizne podatke, tj. apsolutne datume koji bi pomogli da znamo kada je ona tačno živela. Ipak, ako je ona živela, kako sada pretpostavljamo, pre oko 500 000 godina, možemo pokušati da rekonstruišemo šta se u to vreme, bar kada su u pitanju ljudi dešavalo u Kikindi. Arheološki rečeno, to je vreme donjeg paleolita koji je u Evropi započeo naseljavanjem čovekovog pretka Homo Erectus-a, pre oko 1, 5 miliona godina a završilo se pre oko 128 000 godina. Fosilni ostaci čoveka donjeg paleolita u našem regionu pronađeni su u pećini Petralona na poluostrvu Halkidiki, i u okolini Budimpešte, na lokalitetu Verteseleš. Ali za sada, tragovi čovekovog prisustva u donjem paleolitu nisu konstatovani na tlu Srbije. Dakle, ako je tačno da ljudi u donjem paleolitu nisu živeli na ovim prostorima, onda je i Kika bila sama, bar kada je u pitanju ljudsko društvo.

U čovekovoj evoluciji, baš u vreme kada je Kika živela, u skeletnim ostacima čoveka prate se značajne promene u odnosu na morfologiju Homo Erectus-a, i one su sasvim dovoljne da se u njima prepozna nova vrsta ranog čoveka, označena kao arhajski Homo Sapiens. Za mnoge fosilne ostatke koji pripadaju periodu između 500 000 i 200 000 hiljada godina, i dalje nije sasvim jasno, odnosno različita su mišljenja da li pripadaju arhajskom sapiensu ili i dalje nose više karakteristika koje bi ih označile kao "naprednog" erektusa. Dakle, samo teorijski, da je čovek u Kikino vreme živeo na tlu Kikinde, onda bi on pripadao ovoj vrsti ljudi. Blizina nekih lokaliteta na kojima je živeo (npr.okolina Budumpešte) mogla bi da nam da nadu da je čovek živeo u to vreme i na našim prostorima ali nalaza koji bi to potvrdili za sada nema.

Ali ono u šta možemo da budemo sasvim sigurni jeste da su Kikini naslednici živeli zajedno sa ljudima. Naime, iz srednjeg paleolita, koji je trajao otprilike između 128 000 i 40 000 godina pre n.e. tragovi čovekovog prisustva potvrđeni su na teritoriji Srbije. U to vreme jedini stanovnik Evrope je Neandertalac, tako da možemo reći da su prvi ljudi koje su ugledali Kikini naslednici u srednjem paleolitu bili upravo oni.

Danas, brojni naučnici proučavaju mamute i njihov život. Neki analiziraju njihove kosti, neki izoluju DNK kako bi utvrdili njihovu molekularnu prošlost. Ali, dug suživot ljudi i mamuta tokom evolucije ostavio je i na nama koji se njima ne bavimo neizbrisiv trag. Ne samo da mnogi od nas sa simpatijama misle o ovim životinjama već su mamuti i danas inspiracija mnogim umetničkim delima.